Није тешко у себи имати онај деч’ји хир,

да све око себе видиш кроз срећу, љубав и мир,

ал није тешко знати нити схватити све,

да ништа није као кад си био невино дете.

.

Пробуди се у теби онај спартански дух,

од сирове гране направиш љуту стрелу и лук,

јер јасно видиш да сви ту склапају неки пакт,

не желиш бити роб туђину и кренеш спремно у рат.

.

Не ниси ти желео стрелу, ране нит бој,

лепше је гледати сунце, него крв и зној,

ал кад се своје брани, душа тад плаћа цех,

штитити своју земљу никада није грех.

.

На рамену пушку качиш, у руци блиста мач,

у срцу ратника навек одзвања урлик и плач,

кућни те праг дозива, али ти добро знаш,

пре него на врата дође… Зло се зауставља!

.

Станеш на црту звери, не даш јој да приђе ту,

а у души си дете, на лицу боре настају,

руке храпаво црне, оловни мирис носе,

стопе рањиво болне кроз ватру би ходале босе.

.

Јер у теби блиста небо, правда и Бог,

у крви српској тече плави небески свод,

амајлија ти љубав према народу свом,

зато сад теби хвала, поштовање и наклон!

.

Поштујем твоју борбу, снагу и пожртвовање,

јер само ти душа зна шта је то жртвовање,

одрекао си се себе и борби дао све,

спасио животе многе, покорио си зле.

.

Ни других било не би, да ниси створио лук,

ни мене било не би, да није метка звук

фијукнуо кроз ваздух право до аждаје,

да није тебе било… Не би било ни Србије!