Владан Пантелић: Ман’те ме се Тугољуби!
Нема недостатака у другима
С тога – не печати усне!
Људи траже … то што има Пут
Не прави од Живота рмбу над рмбовима
Сваки човек је Откровење Божије
.
Потка је плетеница до плетенице,
Ћилимица до ћилимице
Потка је свест потка – то су светови
Его је рам у који се урамљујемо
Уместо да путујемо дуж плетеница –
Из места у место – из света у свет
.
Буди чист-а – не губи снагу на извињења
Када људи гњаве као не….не могу … мрзи ме
Када скоро никада немају акцију
Већ скупљају духовне мрве без реда
Да би се показали пред другима
Посебно необавештенима- то је таштина
То је гордост то је духовна мастурба
.
Не живи по уштогљеном сценарију
Писаном за “гомилу“, за “овце“!
Пиши сам-а сопствени живот
Слушај пажљиво срце и слушај душу
Лутај скакутајући са планине на планину
..
Не ушушкавај се!
Баци свилене пелене, душеке, јоргане, јастуке!
Изађи на снег проби лед и окали се у води леденој!
Не брини о било чему!
Чувај чело од бора водоравница!
Нема ничега, на овом свету
и свим вишим световима,
о чему би требало бринути!
.
Протљај очи – једном, два пута, десет пута, сто пута …
и гледај – кроз масиве високих планина,
кроз облаке, кроз Васељене!
Непознато, тајновито – висине, дубине – ту је вредност,
ту је иза-зов.Тамо тражи, тамо скочи!
.
Понекад пусти крв и призивај звери
Чувај се тих дана да не прекардашиш!
Баци луткице које скупљаш,
баци каменчиће, сличице, књижице.
Иди слободан-а и неустрашив-а,
иди иди иди… иди у Светлост
.
Свакодневница – уштогљена и уштројена,
То је пакао, другог нема!
Њега сами стварамо!
То је духовни аутизам…
Ман’те ме се Тугољуби!
Тражим Глас захукталих!
.
Шта радиш? – питају ме
Одговарам свима заувек:
Ја се непрекидно одушодухосвестолицетворујем!
.
Ми смо вечна бића.
На нама је дуго била копрена незнања.
Пливајмо радосно кроз Вечност тражимо Безкрај…
Ми јесмо Вечност ми јесмо Безкрај!!!
