Бранислава Чоловић: Залеђена суза


Залеђена сузо

На дну душе

Како да те исплачем

Кад сијаш као дијамант

Ах та проклета глад

И та света бол

Многа прољећа видим

Опрости ми сузо

Ал морам да те пустим

Чека младо Сунце

Плаво небо

Први цвјетови  багрема

Мирис тамјана

Чека мирис мора,липа

Загрљај вјетра

Можда те једног дана препознам

У капи росе

На хајдучкој трави

И заједно ћемо сијати

На младом Сунцу

О залеђена сузо

Пусти ме да испостим ту проклету глад

Да загрлим ту свету бол

И онда испијем ту Свету Љубав.

Фото: Женске сузе; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s