Бранислава Чоловић: Залеђена суза
Залеђена сузо
На дну душе
Како да те исплачем
Кад сијаш као дијамант
Ах та проклета глад
И та света бол
Многа прољећа видим
Опрости ми сузо
Ал морам да те пустим
Чека младо Сунце
Плаво небо
Први цвјетови багрема
Мирис тамјана
Чека мирис мора,липа
Загрљај вјетра
Можда те једног дана препознам
У капи росе
На хајдучкој трави
И заједно ћемо сијати
На младом Сунцу
О залеђена сузо
Пусти ме да испостим ту проклету глад
Да загрлим ту свету бол
И онда испијем ту Свету Љубав.
