С песмом и олујама дочекаћу јутро
с кишом и ветром водићу ноћ.
Да бих могла удисати ваздух среће
скинућу хаљину са себе и мамити
небо да ме дотакне нежно.
Ја волим сањање своје и стих што ме буди
мирис дубоких белутака
и дубину провидних облака.
У ноћи што одзвања мраком
спустићу своје голо тело на шарени ћилим осмеха
и уснама пуним жара загристи месец.
.
Какав чист и прозрачан минули трен
и додир пролећа осећам
ја извијам тело високо изнад града
и дуго дотичем тајанствени свет.
.
Он ме мази и чува одбелу тајну
поново враћа малени сјај
он воли, зна и примећује мене
он је моја половина сва.

М.М: Збирка – “Пут ка Светлости“