О, Мајко, Велика и Премила!
Како је тешко, и претешко,
Бреме пораза и сиромаштва,
Гле, у свету у којему никада
Не бејах мио и драг гост!
*
Велика Мајко – Ратнице Светлости!
Још се једино у Тебе уздам,
У свету који никада
Не бејаше мој!

***
Предели душа
Љубици Раичевић, сетној души словенској,
из Града подно Копаоника.
.
Стварност је само оно
Што смо сневали, негда!
.
Рекао би ти брат, посвећени,
Загледан у даљине сетне, –
С ону страну пурпурна обзорја.
.
Тако би, уистини, сведочио онај
Што пределе душа слика,
У бескрајној тишини
Далеких звезданих јата.
.
На водама Словенског Истера,
месеца рујна, 2011. године.
***
Пробудите ме
У праскозорје
Будућега века,
Кад багрем бео
У цвату буде!
*
И у самоћи, и у осами,
Ја сам вазда, и свугде,
Са свим оним душама, гле,
Које Суштаство моје
Љуби од Праискони!
Фото: Никола Педовић, Горњи Дубац – Гуча