Док те јутарња магла обавија,
не жури у топлину стана…
Моје се тело уз твоје привија,
ту сам…невидљива и незвана.

Слушај ветар јутрос што јечи,
јер ја не умем да свирам….
Кроз фијук ти говорим речи,
које за тебе пажљиво бирам….

Погледај у први зрак нове зоре,
кроз облаке ти се смешим….
Прешла ноћас долине и горе,
да ти се јавим ,па нека и грешим.

Капи росе не отресај са груди,
уз тебе сам наслонила главу…
Не треба да ме виде други људи,
ти осети….замрси косу плаву.