ноћ од млека ти си длану
небом душе јутра такла
слатку врелу гризла рану
сред болсрца неглед стакла

игра бока игра луда
насред воде усножедне
светло наде одасвуда
груди дрхтне стопогледне

под каменом жеља ћути
прска спрудна сред милине
сати дуги ко минути

кад се винем у висине
у твом белом расцепдану
на звездану зеленграну