Изнедрила ми те земља,

из утробе мајка,

од сунца светлија,

из пламеног огња

у сред бела дана!

.

Чувала те,  свето

у кораку сваком пламен огањ гори,

то дише испод тебе

кад отисак се створи,

ма где стопа да ти крене …

.

Радује се,  погледај

јер познаје ти вене

кроз које огањ гори,

благослови!

.

Само благослови