Петар Шумски: Агонија лета
Не памтим. Изједначавам
суштину и месечину.
Заборављам. Дани гњили
попут трубадурове шапке.
Диктат времена. Речи
пачу као патке.
Модрина мудрости.
Задирем у суштину
малаксалости. Растем.
Растем у ггњило
плаветнило.
*
Сутон.
Небо пурпурних премаза.
Пожњевена поља.
Птице и попци.
Обала реке.
Звук таласа.
Мир.
*
Парализа Речи.
Агонија Лета.
Немоћ Лишћа.
Снегови Бескраја…
Рођен сам да бих Те срео.
П.Ш: “Пламен тишине“
