Милан Миљанић: Себичњак сам ја
Опет ја ја и само ја
наравно да о мени се ради
јер себичњак сам ја
долазим у ситуацију
доживео сам окупацију
не може нико да дође ми у кућу
од муке пукнућу
јер сви што стижу су у распаднућу
и наравно ја ја себичњак ја
ал не и моја фамилија
од седамнесте своја врата
а сада тридесеттрећа ме хвата
то се тешко схвата
одједном усред блата
морам упозоравам на недолазак брата
не воле што пијемо пушимо траву
моји -ујак мама и тата
осећам како стежу ми омчу око врата
све ми се члни из ината
а лево и десно по дворишту собе празне
појачавају ми казне на начине разне
ходам по кући као да имају мине нагазне
као лопов који хоће нешто да мазне
слушам мајку и ујака како булазне
нису некад били зли и глуперде расне
шта ћу жао ми што касне
што је још горе немају циљеве јасне
ајде што загорчавају живот мој
него што отроваше и свој
зато бежим од њих не смем у тај бој
старији су ем мој сој
увећава се незналица рој
све већи и већи их је број
зато опростите што понекад нисам свој
