Анђелко Заблаћански: Октобар
Уденут међу чокоте на стражи,
У гроздовљу тамњанике месец зри.
С јатом чворака магла јутро влажи.
Детлићев кљун и црв – сусрет у кори,
А у свему октобра пасажи.
..
Плес сунца и кише у једном дану.
Непребол у мору сусталих влати.
Њиве у зрењу – звуци у бездану.
Тузи јако слични пролазни сати
И свему октобар на длану.
..
Звекетање ланца и лавеж псећи.
У сутон рано пристигле даљине.
Заложене ватре – из детињства пећи.
У крошњи дуње све људске судбине,
Октобар цео у једној врећи.
