Анђелко Заблаћански: Октобар


Уденут међу чокоте на стражи,

У гроздовљу тамњанике месец зри.

С јатом чворака магла јутро влажи.

Детлићев кљун и црв – сусрет у кори,

А у свему октобра пасажи.

..

Плес сунца и кише у једном дану.

Непребол у мору сусталих влати.

Њиве у зрењу – звуци у бездану.

Тузи јако слични пролазни сати

И свему октобар на длану.

..

Звекетање ланца и лавеж псећи.

У сутон рано пристигле даљине.

Заложене ватре – из детињства пећи.

У крошњи дуње све људске судбине,

Октобар цео у једној врећи.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s