Горан Лазаревић: Стоглава змија
стоглава змија низ младе усне
у свет пун тајни лагано стиже
свлак упија да свест се згусне
да цвет се сјајни уз кичму диже
немо се свија и намах прсне
тај гмаз нехајни од сенке ближе
венама клија, у болу чврсне
у лог њен сјајни кад одгмиже
