Да се случајно ниси усудила
да ме оставиш!
Да се случајно ниси усудила
да ме заборавиш…
Нисам ја камен поред пута…
Да можеш тек тако да одеш,
да ми живот залута…
Да се случајно ниси усудила
да ми неку патњу прећутиш…
Да се случајно ниси усудила
да неку тугу сама слутиш…
Нисам ја пролеће,
што може час овако, час онако.
Нисам ја небо,
да у прозраку
свако долеће…
И постојано тек тако.
Да ти на памет није пало,
пре мене да идеш игде!
Остајем без ослонца.
Онда сам свугде и нигде!
Да се случајно ниси усудила
да дах ми узмеш и одлетиш!
Ниси ти птица, па да слетиш,
да те не видим, да те тражим…
Растанак ништа не чини блажим…
Да се случајно ниси усудила!!!