Ништа изван овог бескрајног трга не постоји

Све је ту: људи и њихови снови по којима треба

Одмеравати даљине и свет,

Све што уз њега неотуђиво стоји

И чека да се претвори у белу мисао хлеба

Ил неку прастару клет.

.

На овим плочицама љубавници зборе о будућим зорама

Као да се никад тако љубило није.

Ту, истовремено, ноћи муче страшним морама

Док се неутољива, скривена битка

Између два ока бије

Ка нож затамњена и бритка.

.

Ко застане судбине наше лепршају изнад умних здања

И свако свој голи сан

Као белег на челу носи, њим мости

Обале бескраја, засут ватром очекивања

Од које се иде заглушен и пјан

И руке шире опросту и милости.

.

Овде је све присутно. Пустиње жегу творе

Звери глад на зубу носе, шума кукољ у злу биљку диже.

Ал ту је и сунце затечено како плоди море

Предео дарован слободи

И у њему свет што се до себе уздиже

Да се небом засводи.

.

Са овог трга коме само време може име дати,

Полазе све лађе и путеви без свршетка.

Одавде се кренуло и застало

И увек стиже, ту се сјати

Што се собом помножило или остало

Без потомка и претка.

.