Кајање
застор од бисера веже
седа и обрве мршти
гле то је траг суза
кога ли она мрзи
.
У пролеће
трава је на северу још нефритно плава
овде се гране дуда свијају већ зелене
док ти зажелиш повратак кући
моје ће срце већ искрварити
ветре пролећа не желим знати да си ту
и што разгрћеш засторе мога кавеза