Где је осмех?

Био је ту,

раширио лице, отворио га.

Било је спремно да

паркове  мога града

види у бојама  јесени,

осунчане и топле.

.

Где је осмех?

Осмех са лица

који подстиче дрхтање, веселост.

Био је ту спреман да

улице мога града

учини  веселим, бучним

утонулим у боје.

.

Не, нема га.

Нестао је негде у дубинама.

Лице је тмурно, скупљено.

Нема осмеха да паркове мога града

обоји жуто-црвено.

Нема осмеха да улице мога града

напуни људима, веселим и младим.

.

Остала је на лицу једна бора између обрва.

Дубока – све дубља..

.

Где је осмех?

.

Поглед у огледало, 8.нов.2003.

Д.Т:“Латице Булке“