Марина Ивановна Цветајева: ***
Трошност, у којој догоревам
Са ћутањем посматраш клетим.
Ти си – каменит, а ја певам.
Ти си – споменик, а ја летим.
.
И најлепши је мај расцветали –
Ништаван пред вечношћу сваком.
Ал ја сам птицс – и не жали
Што подлежем закону сваком.
