Драган Симовић: Плаветна горја у даљини сутона (21)
Трагам за оном
Никад изговореном Речи,
Из које би могла
Пра Светлост рођена бити!
*
Ми смо зраци, гле,
Од Пра Светлости!
*
Вечно је све
Што се
Из Светлости
Рађа!
*
Унутарња Светлост, гле,
Све прожима; и све, у трену,
Исцељује и оживотворује!
*
Сви Велики Преци,
У свим световима,
Једно, заувек, са мном бивају.
*
Чудо Стварања и Чудо Живота
Вечно се прожимају у Пра Васељени.
*
Смисао је тамо
Негде иза свега!
