Хоћу у руже, у тај јединствен врт,
Најлепшом оградом што је разастрт.
.
Где ме младу памти ред статуа свих,
А из невске воде где памтим ја њих.
.
Кроз мирисни тајац липа с круном том
Чини ми се лађе шкрипе јарболом.
.
И лабуд кроз време плива као пре
Задиљен двојником што уз њега гре.
.
И корака тушта спава мртвим сном
Душмана и друга, друга с душманом.
.
И поворка сени не види се крај
Од гранитних ваза до пред двора сјај.
.
Тамо мојих белих ноћи шапће рој
О љубави некој тајној, високој.
.
И блиста седефом и јасписом све,
Ал је извор светла тајно скривен, гле.