Михаило Миљковић: Поздрави Њу


Ако смем поздравити Њу

реци јој ко сам Ја,

реци јој да се због мене

не врти у глави,

не пада се у несвест,

не пије се до зоре,

не одлази се на најблизи мост,

не тразе се погодни возови.

.

Реци јој

да сам Ја само мало необичан човек

који жуди да те умота у песак,

да те милује и штити од прекривача таласа мора,

да те прелијем чоколадом од корала,

да ти грицкам усну,

да ти шапућем музиком шкољки,

да те храним додирима ветра пламене среће,

да те чврсто загрлим,

и да те чувам од заборава,

да те безобразно пољубим,

да се целог зивота не бих питао –

какву страст носиш у венама,

или само да ћутим поред тебе,

да се тишине између нас објашњавају,

или да те питам

јесу ли сви твоји путеви испружени преда мном.

.

Ако јесу, реци ми…

и молим те не заборављај на путоказе,

то је љубав и на твом путу.

Да важи, тек сада знам

да пут до тебе

није исти

као пут од тебе.

.

Или зашто морам да слушам

да ти живиш ту и ту и ту…

а ја до далеког нашег сутра,

или како да се носим са патњом

да те немам у наручју.

А управо читам да је Бог

патњу поделио стенама

и да нису издрзале.

Рушиће се до оног далеког нашег сутра.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s