Миомирка Мира Саичић: Сестре


Никад ми није било хладно
да ми се срце стегне.
Никад нисам била гладна,
да тражим храну негде…
Никад туга
није била без краја,
Никад тама
није била без сјаја.
Никад љутња
није била драма.
И никад свађа
није била свађа…
Никад се мрака
нисам страшила.
Никад се јачег нисам плашила.
Никад самоћу
нисам спознала.
Јер пре свега,
за сестре сам дознала…
Увек ту…
Снажне, брижне…
Увек ту…
За снове недостижне…
Увек ту…
Као да су овде
због мене…
Кад треба тихе као сене.
Увек ту…
За радост, тугу, јад.
Увек ту…
За успех, ловор, пад.
Увек ту…
Као да су рођене
само за мене…
Увек ту…
моје миле, неприкосновене.
Увек ту…
за загрљај и сусрет драг.
Увек ту…
као да су бели маг.
Увек ту…
У срцу љубави пуне…
Увек ту…
Како год да ми дуне.
За опрост, за грдњу и срећу.
Увек ту…
За сигурност највећу.
Сестра сестром се звати
љубави веће ту нема.
Радост је ту љубав имати.
Хвала им…
Дивним и милим…
Поносу срца мога
и љубави што не чили!
У љубав која не бледи,
сестра сестру следи…

Фото: Сестринска љубав; Википедија

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s