Миомирка Мира Саичић: Сестре
Никад ми није било хладно
да ми се срце стегне.
Никад нисам била гладна,
да тражим храну негде…
Никад туга
није била без краја,
Никад тама
није била без сјаја.
Никад љутња
није била драма.
И никад свађа
није била свађа…
Никад се мрака
нисам страшила.
Никад се јачег нисам плашила.
Никад самоћу
нисам спознала.
Јер пре свега,
за сестре сам дознала…
Увек ту…
Снажне, брижне…
Увек ту…
За снове недостижне…
Увек ту…
Као да су овде
због мене…
Кад треба тихе као сене.
Увек ту…
За радост, тугу, јад.
Увек ту…
За успех, ловор, пад.
Увек ту…
Као да су рођене
само за мене…
Увек ту…
моје миле, неприкосновене.
Увек ту…
за загрљај и сусрет драг.
Увек ту…
као да су бели маг.
Увек ту…
У срцу љубави пуне…
Увек ту…
Како год да ми дуне.
За опрост, за грдњу и срећу.
Увек ту…
За сигурност највећу.
Сестра сестром се звати
љубави веће ту нема.
Радост је ту љубав имати.
Хвала им…
Дивним и милим…
Поносу срца мога
и љубави што не чили!
У љубав која не бледи,
сестра сестру следи…

Фото: Сестринска љубав; Википедија
Predivna pesma! I predivno podsecanje da budemo zahvalni svojim sestrama!