Верица Стојиљковић: Рашири ми крила
Рашири ми, сапутниче, крила
Понад облака да летимо!
Плашим се, пашћу,
Заборавићу да сам вила.
.
Потрчи, сапутниче, шумом,
Пратим у стопу те ја,
До корена храста,
Да напијемо се, његовом водом.
.
Пољуби ме, сапутниче, жарно
Загрли ме рукама, гранама
У безкрају да застанемо,
На нашем месту, ван времена.
