Верица Стојиљковић: Рашири ми крила


Рашири ми, сапутниче, крила

Понад облака да летимо!

Плашим се, пашћу,

Заборавићу да сам вила.

.

Потрчи, сапутниче, шумом,

Пратим у стопу те ја,

До корена храста,

Да напијемо се, његовом водом.

.

Пољуби ме, сапутниче, жарно

Загрли ме рукама, гранама

У безкрају да застанемо,

На нашем месту, ван времена.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s