Увод          Преслица се налази у мојој породици четири генерације. Првобитно је припадала мојој прабаки по деди, Јелени, која је живела у Банату у селу које се зове Велики Гај. Она је ту преслицу добила када се удала и на њој је радила до краја свог живота. Како је Јелена ту преслицу добила, нико од живих рођака не зна, а они који имају одговор на то питање, више нису са нама… Када се моја бака, Моравка, удала за Јелениног сина, Ђуру, Јелена јој је поклонила преслицу. Међутим, преслица није коришћена само у бакиној кући, већ ју је она користила заједно са Јеленом. Преслицу су, по потреби, преносили од једне до друге куће, како је којем домаћинству била потребна.

Дескрипција артефакта    У то време, ова преслица је била једна од многих које су постојале у готово сваком домаћинству. Под утицајем све веће индустријализације смањивале су се потребе за овим предметом, док временом није потпуно избачен из употребе. Преслица је била ускладиштена на тавану, где је остављена на милост и немилост зубу времена и где су црвоточина и пауци изградили своје царство. Приликом једног сређивања тавана, бака је решила да преслицу поново стави у употребу, али овог пута са другом функцијом-да као украс представља симбол једног времена које је прошло. Она ју је офарбала у зелену боју и поставила да стоји у конку. Временом је преслица променила многа места, премештана је тамо-амо, сметала новом намештају, „гурала се“ , сметала на пролазима и на крају је опет враћена на таван. Тамо је стајала годинама и никоме није сметала, толико је била неприметна да је била већ и заборављена. Тако би и остала тамо и вероватно иструлила да се није моја мајка сетила да она постоји и решила да је узме. Она је рестаурирана, донета у Београд и заузела место у дневној соб

Преслица је направљена од дрвета.  Висине је једног метра и ширине пола метра. На себи нема пуно орнаментација. Једино где је декорисана је при самом врху, где су урезбарене криве линије. Дрво је нагрижено црвоточином. Папучица која покреће точак преслице је замењена, јер је оригинална папучица потпуно иструлила.

Културна биографија   Ова преслица, као и свака друга, била је ознака рода. Искључиво су жене користиле овај предмет, како за рад тако и као симбол женске солидарности. Конкретно у овом случају – моја бака и њена свекрва су користиле рад на преслици као једну од ретких ситуација када њих две могу отворено да комуницирају, да се посаветују, поделе бриге и проблеме…

Интерпретација културне биографије   Друштвене групе које се окупљају око овог предмета, како сам већ навела, јесу жене. Овај предмет се најактивније користи у периоду мануфактуре, када је индустрија биа на самом почетку и када су се домаћинства ослањала искључиво на сопствену радиност. То је био период када су мушкарци привређивали, радили на њиви…а жене су остајале код куће и водиле домаћинство – чистиле, кувале, преле итд. Умеће рада на овом предмету се преносило по женској линији, мајке би показивале ћеркама како да раде на преслици и то би сем пуког подучавања био и моменат дружења мајке и ћерке.

Закључак   Данас преслица у мом дому има разне улоге, али најважнија је она која je латентна али врло присутна – буди разна осећања, знатижељу о прошлим временима, носталгију за истим, за неким људима које смо волели и којих се радо сећамо. Више нема функцију због које је направљена, не може се прести вуна на њој, јер су време и немар узели свој данак, али ипак заузима веома важно место у мојој породици као сведочанство прошлости и једног потпуно другачијег начина живота од овог какав сви ми данас живимо.

Фото: Преслица; Википедија