Тихо ноћи …
Још хоћу
да сањам …
Тихо ноћи …
Дане ти
поклањам …
Месечину и звезде
ја тражим,
да све боли
срца мог
ублажим.
Тихо ноћи …
Не буди
ми сање …
Тихо, тихо,
још нећу
свитање …
Хоћу звезду,
Моћну, а
и сјајну,
да је видим,
да јој
кажем тајну;
тајну срца,
мисли, а
и душе …
Да ветрове
што ми
снове руше
пошаље далеко …
Тамо негде,
где ће
снажан неко
моћи да
их свлада …
А ја,
мирно досањаћу
тада
своје снове
и жеље далеке …
Све до
звезда, до
планете неке,
где баш
све се може …
Тихо ноћи,
не буди
ми сање,
тихо ноћи,
почиње свитање …
Тихо, тихо
гасне звезда
сјајна;
и још тише,
док се рађа
тајна …
Тихо ноћи,
још желим
да сањам
и сву љубав
ноћас да
поклањам …

С:М:Л: “Бисери моје дубине“

Фото: Никола Педовић, Горњи Дубац – Гуча