Хелена Шантић Исаков: Зар смрти


Смрт као усклик мртвила чека мене

и ја сам близу сваким часом ближе

овај живот није за мене

нити за моје најближње.

..

Разговарам са мртвима топло

живи ме не радују

не знају усхићење са мртвима

на једнаке делове да поделе.

.

Овај живот нема другог циља

до да умреш и предаш се светлу

о кад би само знали

за узвишеност

свемоћну

.

Ал’ тај зар смрти

само је тренутак

после тога не додирујте ме не љубите

ја сам и овде и тамо без тела

.

Ви бели жути црни црвени како вам то рећи

због вас ова планета овако каска

надам се да ћу умрети на пречац

него да се дуго са вама опраштам

.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s