Анђелко Заблаћански: Привид


Тек слутим да си сан свих сновиђења

Недодирна свему сем песничком перу

Ко зна чији усуд пре сваког рођења

Загледана у се кô најчвршћу веру.

.

Ти припадаш неком умрломе сату

Недогледна сваком сем души што јеца

Што крст тежак носи обешен о врату

И реч заглављену испод меког непца.

.

Не знам зашто сва су привиђења скрита

Нечујна свему сем титрајима срца

Што одговор знаде да се и не пита

И у њему самотно дуго, дуго грца.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s