Тек слутим да си сан свих сновиђења

Недодирна свему сем песничком перу

Ко зна чији усуд пре сваког рођења

Загледана у се кô најчвршћу веру.

.

Ти припадаш неком умрломе сату

Недогледна сваком сем души што јеца

Што крст тежак носи обешен о врату

И реч заглављену испод меког непца.

.

Не знам зашто сва су привиђења скрита

Нечујна свему сем титрајима срца

Што одговор знаде да се и не пита

И у њему самотно дуго, дуго грца.