Верица Стојиљковић: Јутро!
Птице лете под облацима тамним,
Фијуче ветар у даљини,
На истоку црвени сунца јаснозор.
Раздан се примиче свету у сан утонулом.
Корача полако, царица кораком леденим.
На огртачу снежном, судњи дани постројени.
Разбуди се, свете мој вољени, разбуди,
Гле, смеши се планина где живе змајеви.
Вилин реко, у овом часу, најчвршће је загрли,
Стиже час разјасни!
Фото: Вилин река (Нишава); Википедија
