Драган Симовић:Срби, још само мало издржите!


За Мирјану Косовку!

Срби, још само мало издржите!

Много је оних који вам прете, али то за вас одавно није ништа ново!

Вама су одувек претили, али су сви они који су вам претили одлазили и нестајали, а ви сте остајали и бивали!

Свако чини оно што му је задатак од Бога задан.

Њихов је задатак да вам прете, а ваш је задатак да остајете и бивате!

Ваши душмани шире лажи о вама преко својих медија и медијума, али ви имате моћније и медије и медијуме!

Њихово се царство руши и распршује, и још само мало шириће лажи о вама!

Они вам и прете стога, да би себе, тобож, осоколили, јер слуте и осећају да њихово време пролази.

Срби, нисте ваљда поверовали у њихове лажи!?

Њихове су лажи све оно што имају, све оно што јесу!

Кад изгубе лажи и себе ће изгубити!

Зато се и држе тако грчевито својих лажи!

Срби, окрените се око себе, и добро се загледајте у лица оних који вам прете!

Видићете од мржње и зла спечена и обезличена лица ваших вековних крвника!

Нећете видети људе, нити словесна бића, него ћете звери крвожедне угледати!

Ваши су се душмани толико поистоветили са својом мржњом према вама, тако да они одвећ и немају ничег другог сем те мржње према вама!

Срби, још само мало издржите!

Овај век и јесте век србске и руске духовности!

Овај век и јесте век србске и руске душе!

Овај век и јесте век србског и руског успона!

Јер Срби и Руси јесу један народ!

Залуд су душмани наши кроз векове и светове покушавали да раздвоје Србе и Русе, али то није успевало!

Поготову им то неће успевати у овоме веку!

Знају то заклети непријатељи Србства, те зато из страха великога и шире такве лажи о Србству!

Њихове су претње израз њихове немоћи и страха!

Они прете и мрзе, зато што је претња и мржња њихова једина поетика живота и живљења, њихов једини и вековни поглед на свет!

Срби, још само мало издржите!

Најмрачније је, и најстуденије, пред само свитање!

И гле!

Већ долазе они који су најављени давно; већ долазе они који морају доћи!

*

 Певаћев суноврат

Бојим се несмрти гле!

Што Певача од праискони

Из речи неречи вреба

.

И бојим се несна од сна

Кад сневање престаје бити

Смисао и пут сневачев

.

И бојим се свега чега нема

А није ни живот ни смрт

У свету који ме познати неће

*

 Зверомора

А негде у завичају оста само име

и љубав која може да се каже

песму ми најлепшу уништише риме

мртви под земљом ново сунце траже

између мене и песме завичај се скрио

и звери док ходим моје мисли следе

да ли сам мртав у живоме био

куда ли ће глава срце да поведе

*

 Кад сељак умире

Кад сељак умире све се сневесели

Пшеница у пољу шљива у воћњаку

Његова душа на међу се сели

Тамо где је клецо при сваком кораку

Кад сељак умире походе га звери

С највиших планина из присоја гује

Његову душу Бог сељачки мери

На њиви небу где ветрови хује

Кад сељак умире небо се замрачи

Пресахне поток тихне цвркут птица

Његова душа у цвет се повлачи

Да се снова роди кад никне пшеница

Фото: Никола Педовић, Горњи Дубац – Гуча

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s