Мира Видовић Ракановић: Био си и остао луталица


Теби
Којем одавно
Нисам гост у сну
.
Знам да сам
Топло узглавље
Што ноћу заборављаш
.
Не милујеш више
Не шаљеш погледе
Што крију осећања
.
Осећам
Да сам гурнута
Као псето луталица
.
Остављена
Без радости
Добијам снагу
.
Сада гледам тебе
Како подвијеног репа
Луташ са псима луталицама

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s