Мира Видовић Ракановић: Био си и остао луталица
Теби
Којем одавно
Нисам гост у сну
.
Знам да сам
Топло узглавље
Што ноћу заборављаш
.
Не милујеш више
Не шаљеш погледе
Што крију осећања
.
Осећам
Да сам гурнута
Као псето луталица
.
Остављена
Без радости
Добијам снагу
.
Сада гледам тебе
Како подвијеног репа
Луташ са псима луталицама
