Ивано диван девојко!
Прени се горе на диван
На диван висок превисок,
Погледај доле Струмницу
И поле дуго струмничко
То дуго поле широко.
Широко поле и дуго.
Големо зло се там роди
В њем се роди чудо големо;
Сонце ми се заставило
Стреди небо, стреди земла.
Да гледа велико чудо.
Велико чудо нечувено:
Сестра брата продавала
За црвило и белило
За шарено огледало.
Продаје то нежали го.
Тоа сонце застанало,
И неможе да ми појде.
М.М: Песме и обичаји укупног народа
србског – обредне песме, I -том

Фото: Стари град Струмица; Википедија