Сонце му застанало
Сонце ми се загледало.
На сред небо, на сред плаво,
На сред земла, на сред сиња.
Да гледало бељи чудо,
Вели чудо и велика жалост;
Косандин се оделио
От старога татка свога.

М.М: Песме и обичаји укупног народа
србског – обредне песме, I –том