Драгош Павић: Носталгија


Срећан ко може надати се
из мора заблуда икад
испливати
*
Пребирам по диркама
свога сећања
Скупљам
латице
далеких успомена
Изникнуће
мозаик
тврђава
*
Искри се белина жеља
Растаче се у безброј трнаца
Провирује сунце
Из загљаја
На зениту се
Појавила чежња
*
Љуљају се два звона
У мојим очима
На њима се румене
Пупољци
Мојих пољубаца

Д.П: “Каскаде“

Фото: Водопад Тупавица; Викиоедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s