(Сећање на 21. октобар 1944.)
.
Расте кишно стабло
изнад Крагујевца
као музика гуслица лако,
.
Ту, рекоше силни,
можеш лепоту тражити,
и бацише железне очи
и вредно стадоше убијати.
.
Ласта цвркутање црно
ниже. у долину циља,
споменика сломљено крило
над гробовима се свија.

Зашуме молитава хор
уз ветрова песме
као вихора хиљаде
сав предео угасише.
.
а муња и гром
донеће нам мир…
Можда је туд Јуриј Кјешка
бежао партизанима?

Над Крагујевцом
ко киша рони се лишће.
Ко неће вратити се
узалуд овде сања.

Поезија Лужичких Срба

Приредио Предраг Пипер

Фото: Споменик стрељаним ђацима и професорима у КР; Википедија