Верица Стојиљковић: У врели дан


У врели дан,

кад  ветар усне  под граном твојом,

и затрепере листови око твога жирја,

миловања звон, зачује се Оносветом.

.

Тад срце подигне ме моје, и потрчим,

а стопала тек додирију врхове трава.

.

Румен облак ми намигује.

Зна,

У загрљај ти долазим

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s