Верица Стојиљковић: У врели дан
У врели дан,
кад ветар усне под граном твојом,
и затрепере листови око твога жирја,
миловања звон, зачује се Оносветом.
.
Тад срце подигне ме моје, и потрчим,
а стопала тек додирију врхове трава.
.
Румен облак ми намигује.
Зна,
У загрљај ти долазим
