У стијени Црногорске горе,

изнад малог сеоца и пута,

сија вјечно Острошки Манастир,

тамо ђе је наша родна груда.

.

Дању ноћу обасјава небо,

светлост шири на све стране света,

свима он је ко рођена кућа,

намерника ал и странца мета.

.

Вјера ту се ничија не гледа,

под Острогом Василије спава,

Божји човек дочекује сваког,

нека му је довијека слава.

.

Молитвама моли се за сваког,

да им бољке свакакве излечи,

уздиже се погледом ка Богу,

и да погром и болести спречи.

.

Браћо,сестре са свих страна света,

молите се овом светом месту,

да у души ви нађете мира,

покрај мошти Василија Светог,

и Острошког белог Манастира.