Милорад Максимовић: Владане, брате!
Владане, брате:
Звезде су дошле и рекле ми… једно са тобом смо у истини.
.
Заметни траг и очисти праг…
Дугин мост сад чека те.
.
Устао сам. Осмех на месту где ми беше лице. Вечни додир свете ватре живодајнице…
.
Видиш ме.
.
Очи ти светле и браћи ти око свете боје. Извор у мени проговара са извором у теби.
Са ПраИсконом Вагром Ватром.
.
Хеј, хај..
..
Ту сам и одлазим…
У свој крај и свој гај.
.
Тија пламен, тијанијски лако. Него како, него како!
.
Љубим те и чувам те. Златнокруни мој брате.
Одо да оде одам.
.
И песму твоју по мисли светој твојој и браће ти
Ведам кроз пространства мира и љубави.
.
Мидгард опет зове…
Сачекаћу, починућу.
Творац зна све валове.
Мој ће опет доћи.
Дааааа… Љубав је једина истина.
Фото: Каћун; Википедија
