У мислима сам опет девојчица мала

и гледам опчињено кудељу и вретено.

Бака преде а да ни на трен није стала

понекад каже тихо „Дете моје љубљено“

.

Целе зиме она од вуне прави пређу,

прсти се труде да је нит што тања.

Мисли па јој видим намрштену веђу.

Што је клупко веће брига је све мања.

.

Тако је од вуне плетиво правила.

Повесмо хитро прела и намотавала,

тек би пред мрак вретено оставила

а до тада је бриге своје размотавала.

.

Недостају ми ти тренуци тишине,

док прсти раде у глави се поспрема.

Као кад старе слике решиш прашине

док клупко порасте бака брига нема.

.

Сутра стигну друге невоље и бриге.

Бака узима вуну,кудељу и вретено.

Тако мудра није умела да чита књиге

док ради нашла би решење за све њено.

Фото: Бака са кудељом и вретеном; Википедија