Зорица Бабурски: Црна песма


дуга и тиха ноћ буди неспокоје

лишће тужно шапуће у тами

црне мисли у глави се роје

целивају болну душу у осами

.

дан нестаје у заласку сунца

помрачење у очима тиња

црне руке пружам тамном небу

црнилом обојен сам и ја

.

дао бих све али ништа немам

злом и црном свету без милости

у глади бескрајној и рукама празним

нестајем у црном кругу пролазности

.

дође судњи дан животу пустом

и овом беспућу суром

осећам лета свог свршетак

очи своје изгубих у црном

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s