Михаило Миљанић: Видиш сине мој мали!


Видиш сине мој мали !
Мој ти је живот стао у један кофер
Онога дана када су ме оставили
Испред једне рецепције
Када ау ме одвајали од тебе
.
Снага твојих речи
Могу ли ја с тобом
Небо ми је заплакало
Тешка ми је суза и сад ми образ лиже
Од тад чујем сине мали
Звона наше виолине
.
Од тад нисам више твој
Прича о нашем сунцу
Више нас не греје
Сећања са слика
Сливају се кап по кап
У ожиљак туге
.
Да се љубав не заборави
Љубав …
Како сине мој мали
Бити разапет на љубав твоју и моју
Како да ти објасним раскршћа
Био си ми као да живим жеље
Мислио сам да ће мо
Трошити љубав заједно
.
Имали смо чаролију
За сваки дан
Били смо
Сваки дан нераздвојни
И тако радосно срећни
Баш некако као да је вечно
.
Видиш сине мој мали
Мој живот
Нема твоје радости
Твога смеха
Истргли су те из мог
А твог топлог крила
Глас не чујем више твој
Занемело је дозивање
.
Сине тата …
Сузо моја за шта би ме
Све још молио
Баш си ме много волео
Наша љубав остаће нам тајна
Од тада облачим се у црно
Возим црни ауто
Твоју слику држим
У црном новчанику
.
Видиш сине пишем ти
Како је кад живот стане
И један кофер
И како и љубав зна да боли
.
Сине мој
Не знам да ли си још мали
Али да знаш
Моја љубав сине
Под узглављем твојим спава
.
Још је мека ко врела суза
Која још пада
И стално те воли
Када падне
Неће више да ме боли

Фото: Отац и син; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s