Испод гордог Дурмитора
Ђе још народ српству кличе
Ја ти ово писмо ноћас
Пишем српски Предсједниче

.

Људи кажу да око те
Страшне силе мрежу плету
Да се спремаш да душману
Предаш српску земљу свету

.

Али ако то урадиш
Немој да се вараш пуно
Знадни да си вјечно на се
И на своје име пљуно’

.

Одлучиш ли земљу српску
Да црноме предаш врагу
Више никад , нећеш моћи
Са образа опрат’ љагу

.

К’о Вука ће Бранковића
Дов’јек Срби да те криве
Велики је Његош рек’о
Част и брука, вјечно живе

.

Боље ти је просјак бити
Што на себе нема прњу
Босих ногу, стазом части
По оштроме газит трњу

.

Трпјет’ сваку немаштину
И стомака бити празна
Него да те због издаје
Са небеса стигне казна

.

Џаба ће ти вјеруј бити
Злато, виле и аута
Ако данас на кољена
Клекнеш испред Арнаута

.

И њихових заштитника
Из далеког Вашингтона
Због којих је са Косова
Утихнула јека звона

.

Ја знам да ти није лако
Да те са свих страна стежу
И да њине моћне службе
Око тебе плету мрежу

.

А и код нас издајника
Да не хвали на све стране
Што се ситним мрвицама
С’ америчког стола хране

.

Од Плочника крвавога
Од Косова и Марице
Још род српски није рађо
Такве људске кукавице

.

Због Западних велесила
Које на нас дижу хајку
Продали би без кајања
Жене, ђецу, оца, мајку

.

Отаџбину, крст и вјеру
Само да им за то плате
Због њих многи Срби труну
У европске казамате

.

Због таквих су суду срама
Изручени генерали
Стид ме неки обузима
На ниске смо гране пали

.

Ја знам да те притискају
И да ти је пуно тешко
Ал’ у теби, мора куцат’
Срце храбро и витешко

.

Немој себи дозволити
Да на њине паднеш приче
Јер Косово није твоја
Бабовина Предсједниче

.

Косово је нешто више
Од планина и од њива
Косово је света земља
Што на српској крви плива

.

Косово је вјечна суза
Што са српског тече лица
Јека звона са Дечана
Газиместан, Грачаница

.

Косово је звук гусала
Који српско ухо слуша
Косово је ратни поклич
Косово је српска душа

.

К – осово је Бошков барјак
О – билићев мач крвави
С – рпски пораз и побједа
О – д давнина што се слави
В – ијековна српска мисо
О – којој је пјесме писо

.

Косово је божја земља
У којој су, рајски врти
Косово је српском роду
Вјечни живот после смрти

.

Косово је плаво море
По’ ком плови , српска лађа
За Косово Србин гине
С Косовом се Србин рађа

.

Косово је божур красни
Што с прољечем раним цвјета
Златни олтар и крст часни
Србинова земља света

.

Сјајна звјезда православља
Сто по мрачној ноћи плови
Историја нашег рода
Србинови вјечни снови

.

На Косову од вазда се
Рађу српски Обилићи
Предаш ли га Предсједниче
Царска ће те клетва стићи

.

Па када ти тешко дође
Ти прочитај ова слова
Нек ти крила соколова
Дадне моја пјесма ова

.

Кад ти буду пријетили
И дизали нате хуку
Окрени се ка Лазару
А обрни леђа Вуку

.

Немој да ти срце стрекне
Од велике силе њине
Буди јунак, реци ” Недам “
Гини мушки, кад се гине

.

Сам нијеси, са тобом је
Бог велики са висине
Са тобом су браћа Руси
И велики народ Кине

.

А одозго из свемира
Ђе звијезде Ловћен тиче
Сјене мртвих витезова
Гледају те Предсједниче

.

Васојевић и Остојић
Драган Грубић, Тибор Церна
И сва друга српска ђеца
Што свом роду, бјеху вјерна

.

Величковић, Трифуновић
И Милића оба брата
И сви други, што су живот
У вихору дали рата

.

Зато немој својим пером
Да прекрижиш њину жртву
И поново да убијеш
Ову српску ђецу мртву

.

Дигни главу, немој бити
Слуга, тужан и послушан
Са престола небескога
Посматра те Силни Душан

.

Немој да ти понос сломе
Буди прави српски вођа
Час одсудни кад ти дође
Присјети се Карађорђа

.

Присјети се Хајдук Вељка
Синђелића и Главаша
Славних српских војсковођа
И хајдучких харамбаса

.

Епско перо, Предсједниче
Свачије ће судит ђело
Због тога те савјетујем
Пред душманом, држ се смјело

.

Ти на врху, брда сједиш
И од мене видиш даље
Ал кроз ову моју пјесму
Поруку ти народ шаље

.

Отаџбина да је преча
И од власти и од новца
Поздравља те епски пјесник
Перошевић из Сировца.

Фото: Сури орао; Википедија