А онда се
снови
преплићу
са збиљом…
И ти
корачаш
за звездом водиљом …
Некад
по трњу,
некад –
по цвећу …
Ипак
се не жалим;
Волим
свој живот
и други нећу …
И не би
дала
своје снове
и своје
сање …
Јер
ма колико
да секу ми
грање,
моји корени
све су ми
јачи …
Јер,
сви ти
зли јахачи
буду и оду …
А ја
Трајем …
И пешем
оду:
животу,
љубави
и себе …
И, ни за шта
на свету
то мењала
те не би’…

С.М.Л: “Између јаве и сна“