Тече и тече, хучи и збори,
Чува све тајне прошлости давне,
Моје и твоје, њихове, наше,
Сва она сјећања, тренутке славне.
.
Зелена као трава с прољећа,
Жубори и носи поруке среће,
Та ријека чува стољећа многа,
Чува и никада престати неће.
.
Многе је тајне чула, ал’ ћути,
Ћути и мост док тече под њим,
Многе је својих вирова ослободила,
Та, модро-зелена, ријека Лим.
.
Нажалост, многи су остали с њом,
Заронили дубоко у њене скуте,
Сад тамо спавају уснулим сном,
И у њој, тако, ушушкани шуте.
.
Свако своју срећу у себи носи,
Ко Лим што носи вирове сиве,
А, моја срећа су сјећања свјета,
Која у мени трају и живе.

Фото: Река Лим; Википедија