Ана Ахматова: Приморски сонет


Ту ће ме све надживети –
И кућица за чворка кога,
Ваздух пролећа баш овога
Што сад преко мора лети.
.
И вечности глас гле мами
С неодољивошћу чудном неком.
И над трешњом у цвету меком
Свој сјај вије месец сами
.
И у честару смарагдноме
Ко да се бели пут при томе
Што води … куда … скривам то …
.
Међ стаблима се светли тамо
И све је налик алеји само
Уз царскоселско језеро.

Фото: Трешња у цвету; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s