Маја Марковић: Све остаје исто
Са трагом у ноћи
мисли лутају у неповрат.
Где се завршава пут
од хиљаду тона километара.
На почетку или на крају
или можда на истом?
.
На обронцима планина
видим исто, исте сене, исте људе.
Крајеви се сједињују
и дају савршен почетак истости.
.
Где и куда тражиш мисао,
у коју шкољку заронити и
извадити бисер?
У највећој унутрашњости, иза полеђина
иза скица и привида,
норми и лажних тачака.
На траговима будућности,
у светлу таме,
иза брдовитих стена,
на беспућу ноћи,
са осмесима свитања,
у свему што чаролијом мами
и допушта вечности
да неуморно цвета.
М.М: Збирка – “Пут ка Светлости“
