Вода пламна, плавовита  
Земљом плови
жедне животом поји,
росом благослови!

У њој се рађа,

са њом путује до Ирија!

Чистом срцу откриће се – да је жива  В.С.

.

Воде врела живота извиру из корена дрвета живота у средишту раја.

Као киша, вода представља плодност, осемењујућу моћ бога неба,

као роса, означава духовно окрепљење и благослов. Она је извор живота и извор смрти – она ствара и разара.

Уз изворе и зденце збивају се најзначајнији сусрети и као сва света места, имају јединствену улогу. Крај њих се рађа љубав и сањају венчања..

Према народним веровањима води се приписује магична сила, она чисти и штити душу, памти и испуњава жеље, носи здравље и плодност.

Вода се због своје исцељитељске моћи користи у бројним обредима а у зависности од њених особина народ је зове различитим именима. Тако, рецимо, она бива „млчана“, „кађена“, „жива“, „цветна“…

Опште је уверење да у сваком српском крају има по која оглашена здрава вода, код које се свет скупља, у њој се купа, умива, или је пије. Такви се извори често походе о Видовдану.

„Лековитом водом“ сматрала се тзв.“неначета вода“, која постоји у недосегнутим дубинама каквих пећина. Рано ујутру, на Божић, најчешће домаћин иде по воду. Са собом носи кукурузна зрна и босиљак. Кад захвати воде, оставља кукуруз и босиљак на води, да воде буде довољно, да не буде суше и да буде чиста као босиљак.Од ње се месила чесница.

Жива вода која извире из врела јесте, као и киша, божанска крв, семе неба. Жива“ вода извире између две стене, које су, у ствари, „живе“ планине. Кад год то пожеле, оне се могу померити. Између тих планина је провалија а на дну провалије налази се врело „живе“ воде. Ко се умије живом водом или је попије мало, истог часа ће оздравити. Уколико је попије млад човек, он никад неће остарети и обрнуто – стар ће се подмладити. Та вода се може наћи једино „на крају света“, тамо где живи Сунце, У живој води се Сунце купа на летњи Ивањдан. Окупано и подмлађено оно је већ спремно да дочека зиму. Орао, који је према народној митологији света птица која припада небеском царству, такође се може спустити до извора „живе“ воде. Он је симбол неба, сунца и светлости и као такав може да иде и „на крај света“ и да се у њој окупа.

„Млчана“ вода је вода коју је пре изласка сунца захватила девојка обучена у свадбену одећу – млада невеста. Вода се захвата са три места, односно чесме, а док младе жене точе воду, не смеју ни речи да изусте. Таквом водом дочекују невесту у њеном новом дому. „Млчана“ вода се често користи и за гатање и врачање.

У многим народним обичајима се и дан данас користи тзв. „крштена вода“, како у неким деловима земље зову освећену воду. Верује се да она чисти душу и штити људе, поготово када ју је свештеник осветио на Богојављење

Извори питке и лековите воде иначе припадају Калини, најмлађој кћери богиње Мокош.

Извор – СВЕВЛАД ; Словенска предхришћанска религија – Strana 3 – Razbibriga; Говор душе вода симбол очишћења и духовног живота; Фолклор – БНР