Тијанија силовита пресветла – уранио Јарило

Распростро злато по шумама таласастим пољима

Брдима планинама и водоплавној реци Тијани.

Клизе фини сребрнасти слојеви магле по котлини.

Жмиркају и светлуцају хиљаде хиљаде округластих

Малених огледалаца са површи залеђеног снега.

.

У даљини подно ланца дугих плаветних планина

Реско лаје малени цуко не подржаше га остали

Можда види – осећа промрзлог зекана у близини,

Или га је узбудио протрчали скакутави  срндаћ.

А можда му се прикрада лукавица лија из Осоја

Да шћапи неку занесену неопрезну коку за лијиће

..

, Можда је као оштра одапета етерична стрела са Рзава

Праисконог Витеза Благоја Стрелца Ариљца,

А можда цуко лајући високо високо подиже храброст,

Показује да је увек оран будан и да је зубе наоштрио,

И да је веран чувар и помагач у свако тешко време

И да је спреман за истрк ако нека напаст запрети

..

Горуцка и пуцкета ватра у старинској пећи на дрва,

Капљуцка са крова истопљени снег – тап тап тап.

Ужарило ми се треће око викло да гледа оностран

Викло да гледа плава провидна међубића светова

Викло да стра-жари на раскрсници сила и ветрова

И да види богове Рода на далекој планети родини

..

Иде ми се одмах испод Храста исцелитеља и мудраца,

Иде ми се на планине Јелицу дугу и Каблар стеновити

Да гледам и сликам кривуд реке Западне Мораве,

Иде ми се на Овчар на жарну светлосне тачку – Рачвар

Одакле се и према западу и према југу рачвају струје

Иде ми се – не иде ми се – иде ми се – не иде ми се

Где да идем, хеј! хеј! где да идем – када сам дошао!?