од праха звезда снујем ти огрлицу
зрнца вечности низана у ватру срца
длан врелине даровно приносим лицу
да разгор ноћима дуго светлуца
..
слази са неба јар звездомлека
точи се мило у раздел вулкан вена
од капи слатких дивља незадрж река
обалом снова зри разливена
.
руке нам луке пловидбе вечне
таласи времена трошне нас носе
високог неба бескраје млечне
.
спајамо уснама злу да пркосе
једном и ми ћемо звездопрах бити
зрнца снизана у спомен нити