Планина Душа Римљани је зваху

јер чудом сваким она тад трептала.

Виле и патуљци њом се шетаху

док чудним светлом она је бљескала.

..

Сирмијум су при њој устолчили

да им престо Богу ближе буде.

Светови се над њоме спајали

кад се моћи њене ослободе.

.

Има стазу без теже земљине.

Тространом брду муње се клањају.

Кад прораде врата васионе

простор – време закони престају.

.

Са неба се Земља оплодила

Чуварима небеског сећања.

Материја духом оживела

након пута ком не би враћања.

.

Места моћи сневали монаси

да на њима свој дом они граде.

Ктитори им бивали монарси

намерени да Фрушку озвезде.

.

Светим рухом добро су скривена

врата која реза не отвара.

Од свемоћне руке забрављена

за пролазак демонских утвара.