Миомирка Мира Саичић: Туђа жена


Волела бих ноћас
да сам туђа жена,
Пољуцима врелим
чежњом загрљена.
Устрепталим срцем
што дах појачава.
Што немир и сета
не дају да спава.
Волела бих ноћас
да сам туђа жена,
У загрљај кад лети
душа заљубљена.
Кад се снажне руке
око струка вију.
Кораком, без даха
тело да покрију.
Волела бих ноћас
да сам туђа жена,
Мазно и нежно и
снажно вољена.
Незаборављена.
Неостављена.
Љубав што се даје,
кад си туђа жена.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s