Халил Џубран: О Женидби
Тада Алмитра опет проговори и рече: А што о Женидби
велиш, Учитељу?
А он одврати говорећи:
Родисте се заједно и увек ћете бити заједно. Бићете заједно и онда кад бела
крила смрти разметну ваше дане.
Да, бићете заједно чак и у тихом Божјем памћењу.
Али, нека буде простора у вашем заједништву.
Нека небески ветрови плешу међу вама.
Љубите једно друго, али не правите споне од љубави:
Нека радије буде узбуркано море међу обалама ваших душа.
Левајте чашу једно другоме, али не пијте из исте чаше.
Дајте једно другоме од свога круха, али не једите од исте кришке.
Певајте и плешите заједно и радујте се, али нека свако од вас узмогне бити и
само,
Као што су жице на лутњи саме, премда одзвањају истом глазбом.
Подајте своја срца, али не једно другом у посед.
Јер само рука Живота може обухватити ваша срца.
И стојте заједно, али не преблизу;
Јер, ступови храмски стоје одвојено,
А храст и чемпрес не расту у сени један другоме.
